FITblog

Stranci su postali ludi za Beogradom! Svi vole noćni život u našem White city-ju! Oduševljenje vlada i sve barijere i predrasude vezane za našu lepu zemlju,lagano se ruše. Na svakom koraku možete sresti Engleze, Italijane, Amerikance, Francuze, drage nam (i dalje najbrojnije) Kineze, Ruse i druge, i svi će Vam se obratiti sa makar jednom kratkom rečenicom na srpskom, makar ona imala i pogrdan smisao. U prevodu, lepa naša srpska jezika doživljava popularizaciju.

I tako,uz ovako pozitivna dešavanja, „ono“ svetlo na kraju tunela, više i nije tako daleko, odnosno, tunel je vidno skraćen. Svi se radujemo, jer sad je sve više onih koji uviđaju koliko je naša pozitivna strana, zaista pozitivna i sve je više onih koji nas VOLE! A mi srdačna nacija, najsrdačnija na svetu, došli smo u situaciju da, napokon, pokažemo, velikom, ostatku sveta koliko volimo da se ljubimo (čak tri puta) i grlimo.

I onda se pojavljuje on, PROKLETI ON… A(H1N1) ili da bi bolje kapirali, a da ga istovremeno kategorišemo i okarakterišemo kako valja, SVINJEĆI GRIP!

U kratkom periodu, narušio nam je sve planove vezane za mukotrpno i dugotrajno građen, željno očekivani Serbian imidž.

Brzo se širi, zauzima sve pozicije, dominantan baja. Ne pita za dozvolu, a i što bi, jer on napada, bez razmišljanja! Svi su u panici, nose maske, a savetuje se i novi način komunikacije, po principu, DIŠI I PRIČAJ NIZ VETAR, DOK SU TI SVI OSTALI IZA LEĐA!

Izbegavajte rukovanje, dodirujte druge što manje i neka oni vas dodiruju još manje. A ako se desi da vas neko, najslučajnije dotakne, trčite do prvog lavaboa (ukoliko ste na sred ulice, snađite se kako god umete i znate, ako ne posedujete antibacterial sapun) i perite ruke, dugo i pažljivo, narednih pola sata. A ako voda kojom perete ruke, slučajno, nije topla, e onda bi možda najbolja ideja bila da se, jednostavno, ubijete.

Situacija u gradskom saobraćaju je ipak najtužnija. Krcat autobus se klacka iz prigradskog naselja ka centru grada. Vožnja traje dugo, a u busu čovek na čoveku. Blizina između ljudi se oslikava u tome što možete da znate šta je Vaš sused doručkovao ili nije doručkovao i koliko god se svi trudili da dišu u visinu, intima je neizbežna. I onda se dešava nešto što narušava ovaj zgužvani sklad. U blizini vozača, neko počinje da kašlje! Svakog trenutka kašalj se pojačava, postaje glasniji i prdorniji i u tom trenutku počinje komešanje. U već, žestoko stisnutoj situaciji, počinje da se pravi mesto i već nakon deset sekundi, oko nesrećne osobe koja je pala u žar kašljanja, oslobođen je prostor u prečniku od 1,5 m. I posle kažu da je nemoguće da se napravi slobodan prostor u punom autobusu. SVAŠTA!

I sad, recite vi meni, kako mi, najsrdačniji narod na svetu, u ovakvoj situaciji da pokažemo količinu neizmerne ljubavi koju nosimo u sebi!?

Ljubav treba da se pokazuje, a mi sputani. Ljubljenje od čak tri puta pada u vodu, bolje rečeno, ljubljenje, kao opcija, u startu otpada. Da se manje ljubimo? Možemo li mi to, trebamo li?

A šta sa onima koji su u braku, vezi, ili se pripremaju da uđu u takvu zajednicu… kako će oni, šta će? Da manje ljubimo svoju decu, mame, tate, oni nas? Hoćemo li se manje voleti?

Paranoja ili opravdano stanje? Milion pitanja, panika u vazduhu, pa šta je rešenje?

Kažu, strpljen spašen. Hehehehe! Ova rečenica mi je poznata i čini mi se da nas već vekovima prati, a možda i proganja. Pa dobro, da se strpimo i sačekamo da i ova PIG STORM prođe. A proćiće i to će da se desi.

A strendžeri, šta ćemo sa njima? Hoće li nam opet okrenuti leđa? Hoće li, po ko zna koji put prestati da nas vole? I da li to treba da nam bude važno? Ma, vratiće se strendžeri, uvek su se vraćali, miris Srbije ih je uvek privlačio. Nego, pustimo njih…

Savetujem, od srca, da se ipak okrenemo BLIŽNJEM SVOM (ili svojima) i da VOLIMO… pa sad, Vi to tumačite kako god želite. 