Mala, pionirska ekspedicija našeg univerziteta krenula je put Nesebara u petak uveče. Prevelik broj stajanja i tugaljiv prizor okoline posle granice nisu ulivali poverenje da će naša konačna destinacija biti najotmenije letovalište u susednoj komšijskoj zemlji. Pored svega nabrojanog, na samom ulazu u grad je stiglo i obaveštenje o promeni hotela. A hotel, za razliku od svega ostalog predstavljao je prijatno iznenađenje. Zaključak svega navedenog bi mogao biti „hotel sa 4 zvezdica, u gradu od 2 zvedice“.

Broj učesnika na menadžerijadi premašio je sva očekivanja organizatora, a samim tim i prouzrokovao odeđena kašnjenja u organizaciji sportskih događaja. Prvi nastup naših košarkaša, a ujedno i prvi nastup jedne od naših sportskih sekcija, pomeren je za naredni dan, zbog toga što je organizator prvo zaboravio da postavi koševe (!!!) a zatim ih je postavio pogrešno (!!!). Kiša je narednog dana primorala organizatore da prebace takmičenje u salu obližnje osnovne škole, i da zbog ograničenog vremena, promene sistem takmičenja.

Umesto ligaškog sistema i odigravanja 3 utakmice u okviru grupe, odlučeno je da se pređe na kup sistem i da se utakmice igraju „prljavo“ (bez zaustavljanja vremena). Naši košarkaši se nisu snašli i nažalost izgubili i završili takmičenje. „Prvi mačići se u vodu bacaju“.

Da se vratim na priču o hotelu. Početno oduševljenje hotelom je ubrzo zamenilo blago razočaranje, i u mojim očima jednu zvezdicu. Za ručak-večeru dve vrste čorbe, roštilj, pomfrit, salata, kolač. Za doručak, omlet, viršle, prženice. I u krug. Isto.Opet. Isto. Ukoliko se pak gleda sa stanovišta preduzetništva, iskorišćenost bi bila velika, jer što ne pojedeš od hleba danas ide u prženice, a što ne pojedeš od viršli ide u posle u čorbu. Ukoliko se gleda sa stanovišta organizatora mislim da bi odgovor bio:“Šta očekuješ za 110 evra?“. Ali, ukoliko pak gledamo s aspekta ljudi koji su bili smešteni u drugom hotelu, hrana i nije toliko loša. Važno je da pronađeš zadovoljavajući aspekt.

Nazad na temu. Za razliku od sportskih događaja, takmičenja u znanju i rešavanju studije slučaja su se odvijala po utvrđenom planu i programu. Odlične ideje i rešenja navedena u tekstualnom predlogu, ali i trema prilikom prezentacije, na kraju je naše „case-re“ odvela na 9. mesto. Prijaju komplimenti kolega iz komisije. Prija činjenica da je plasman izboren u konkurenciji znatno starijih studenata. Ovo je tek početak  i očekujem mnogo bolje rezultate sledeće godine.

Na kraju, javljanje iz Bugarske bih završio u sportskom duhu poslovicom na bugarskom koju ćete nadam se i bez prevoda prepoznati, a to je: ВСИЧКИ ЗА ЕДИН, ЕДИН ЗА ВСИЧКИ !

Vladimir Škorić

J.Š.

-Arsenije

Toliko za ovaj post.

-Arsenije

Apdejt:

Svaka čast!

-Arsenije

U to ime, a možda I ne baš u to ime pišem sledeće:

…..malo kasnije 2,3 nedelje posle turnira u košarci: TURNIR U MALOM FUDBALU.

Opet smo se okupili u Sportskom centru nadomak našeg Fakulteta da preispitamo sada fudbalske talente.

Zgodno, kako reče neko, 9 ozbiljnih ekipa sa po 5 iskusnih igrača. Tri sata ozbiljnog malog fudbala. Bilo je i atraktivno i živo, na momente agresivno, na momente blago. Bilo je i povređivanja, osvežavanja starih povreda, svega. Juče se moglo u par navrata videti pravo pravcijato ronaldovsko driblanje, ali i profi uklizavanje. Obzirom na nedostatak vremena igralo se do poslednjeg atoma snage – bez ijedne pauze. Igrači su međutim našli šemu za predah – kratkotrajni boravak na golu. Tako je juče mali go postao malo mesto oporavka za sve namučene, iscrpljene fudbalere – FITofudbalere.

Kao nagrade ovog puta najuspešnije ekipe dobile su zlatne, srebrne i bronzane diplome.

Ono što je najbitnije: iza nas je još jedno odlično druženje. A da znate nastaviće se….Plan je da se svake nedelje organizuje turnir iz po nekog sporta.

Dakle poruka za sve: Ne jedite previše za praznike, ne opuštajte stomake i ostale delove tela, budite FIT jer uskoro nastavljamo sa FITOVANJEM – SPORTOVANJEM!!!

Autorka: Milica Vasiljević Blagojević

Slike i tekst: Matija Branković

Stranci su postali ludi za Beogradom! Svi vole noćni život u našem White city-ju! Oduševljenje vlada i sve barijere i predrasude vezane za našu lepu zemlju,lagano se ruše. Na svakom koraku možete sresti Engleze, Italijane, Amerikance, Francuze, drage nam (i dalje najbrojnije) Kineze, Ruse i druge, i svi će Vam se obratiti sa makar jednom kratkom rečenicom na srpskom, makar ona imala i pogrdan smisao. U prevodu, lepa naša srpska jezika doživljava popularizaciju.

I tako,uz ovako pozitivna dešavanja, „ono“ svetlo na kraju tunela, više i nije tako daleko, odnosno, tunel je vidno skraćen. Svi se radujemo, jer sad je sve više onih koji uviđaju koliko je naša pozitivna strana, zaista pozitivna i sve je više onih koji nas VOLE! A mi srdačna nacija, najsrdačnija na svetu, došli smo u situaciju da, napokon, pokažemo, velikom, ostatku sveta koliko volimo da se ljubimo (čak tri puta) i grlimo.

I onda se pojavljuje on, PROKLETI ON… A(H1N1) ili da bi bolje kapirali, a da ga istovremeno kategorišemo i okarakterišemo kako valja, SVINJEĆI GRIP!

U kratkom periodu, narušio nam je sve planove vezane za mukotrpno i dugotrajno građen, željno očekivani Serbian imidž.

Brzo se širi, zauzima sve pozicije, dominantan baja. Ne pita za dozvolu, a i što bi, jer on napada, bez razmišljanja! Svi su u panici, nose maske, a savetuje se i novi način komunikacije, po principu, DIŠI I PRIČAJ NIZ VETAR, DOK SU TI SVI OSTALI IZA LEĐA!

Izbegavajte rukovanje, dodirujte druge što manje i neka oni vas dodiruju još manje. A ako se desi da vas neko, najslučajnije dotakne, trčite do prvog lavaboa (ukoliko ste na sred ulice, snađite se kako god umete i znate, ako ne posedujete antibacterial sapun) i perite ruke, dugo i pažljivo, narednih pola sata. A ako voda kojom perete ruke, slučajno, nije topla, e onda bi možda najbolja ideja bila da se, jednostavno, ubijete.

Situacija u gradskom saobraćaju je ipak najtužnija. Krcat autobus se klacka iz prigradskog naselja ka centru grada. Vožnja traje dugo, a u busu čovek na čoveku. Blizina između ljudi se oslikava u tome što možete da znate šta je Vaš sused doručkovao ili nije doručkovao i koliko god se svi trudili da dišu u visinu, intima je neizbežna. I onda se dešava nešto što narušava ovaj zgužvani sklad. U blizini vozača, neko počinje da kašlje! Svakog trenutka kašalj se pojačava, postaje glasniji i prdorniji i u tom trenutku počinje komešanje. U već, žestoko stisnutoj situaciji, počinje da se pravi mesto i već nakon deset sekundi, oko nesrećne osobe koja je pala u žar kašljanja, oslobođen je prostor u prečniku od 1,5 m. I posle kažu da je nemoguće da se napravi slobodan prostor u punom autobusu. SVAŠTA!

I sad, recite vi meni, kako mi, najsrdačniji narod na svetu, u ovakvoj situaciji da pokažemo količinu neizmerne ljubavi koju nosimo u sebi!?

Ljubav treba da se pokazuje, a mi sputani. Ljubljenje od čak tri puta pada u vodu, bolje rečeno, ljubljenje, kao opcija, u startu otpada. Da se manje ljubimo? Možemo li mi to, trebamo li?

A šta sa onima koji su u braku, vezi, ili se pripremaju da uđu u takvu zajednicu… kako će oni, šta će? Da manje ljubimo svoju decu, mame, tate, oni nas? Hoćemo li se manje voleti?

Paranoja ili opravdano stanje? Milion pitanja, panika u vazduhu, pa šta je rešenje?

Kažu, strpljen spašen. Hehehehe! Ova rečenica mi je poznata i čini mi se da nas već vekovima prati, a možda i proganja. Pa dobro, da se strpimo i sačekamo da i ova PIG STORM prođe. A proćiće i to će da se desi.

A strendžeri, šta ćemo sa njima? Hoće li nam opet okrenuti leđa? Hoće li, po ko zna koji put prestati da nas vole? I da li to treba da nam bude važno? Ma, vratiće se strendžeri, uvek su se vraćali, miris Srbije ih je uvek privlačio. Nego, pustimo njih…

Savetujem, od srca, da se ipak okrenemo BLIŽNJEM SVOM (ili svojima) i da VOLIMO… pa sad, Vi to tumačite kako god želite. 

Poštovani studenti,

ako imate neku zanimljivu priču, tekst, reportažu i to, možete objaviti na blogu

tako što ćete sadržaj poslati na blogadmin@fit.edu.rs

-Arsenije

„Budite zdravi- bavite se sportom“, naslov koji možete, skoro svakodnevno da vidite u časopisima i novinama. „Budite večito mladi, bavite se sportom“, još jedan, veoma prepoznatljiv. U svakom slučaju, ako želite da budete lepi, zgodni, vitalni, izdržljivi, istegljivi, elastični, fantastični… bavite se sportom.

A sad šalu na stranu, bacam se na ozbiljnu priču, ali delimično.

Pripadamo naciji koja kao štanc mašina izbacuje vrhunske sportiste. Hoćete košarkaše,hoćete fudbalere, vaterpoliste, odbojkaše, tenisere, plivače… i one što vešto barataju oružjem? Samo recite, ova zemlja ih ima i svakodnevno ih izvozi u druge krajeve sveta.

I mi na FIT-u se imamo čime pohvaliti. Hoćete studente sa tradicionalne nastave, hoćete one sa internet nastave? Sve puca od sporta i to onog, pravog, profi. Pa odlučismo da ih okupimo na basket turniru. I moram priznati, ostavili su nas bez teksta i daha.

Četrnaest ekipa, po tri ljuta igrača, među kojima i jedna pripadnica nežnijeg pola. E ovde moram zastati. Draga koleginica Vanja, po građi, sitnija od svojih saigrača, igrala je kao zmaj. Oni koji ne poznaju Vanju i njene basket veštine, ostali su u čudu, a za to vreme, Vanja im je punila koš. Još jedan dokaz da žene, bez posebnog truda mogu da onesposobe muškarce i budu dominantne, čak i ako su za dve glave niže. Hehehehehehe!!! Sad sam se našalila. Možda sam nekom povredila ego, ali to mi zaista nije bila namera. Videćete fotke sa mesta okršaja i sve će vam biti jasno. Mlada dama je sa svojom ekipom osvojila drugo mesto, ali, ako pitate mene i još neke prisutne, njena medalja je bila sjajnija od svih drugih. BRAVO VANJA!!!

A medalje su posebna priča. Home made varijanta, ali i u ovom slučaju, profi home made. Naši dragi dizajneri Jovica i Arsenije su uložili, svoje znanje, kreativnost i spretne ruke, a rezultat su unikatne medalje za večnost. Na drugom kraju hodnika, dve kancelarije desno od dizajnera, koleginice Kerolajn, Mica i ja, Arči smo spretnim prstićima baratale sa iglama i koncem i ušivale satenske trake za medalje. Šta reći, osim, FIT porodična manufaktura je i ovog puta dala nezaboravne rezultate. Naši dragi takmičari su mogli da budu ponosni odličjem koje je blještalo na njihovim grudima.

Na fakultetskom turniru, bilo je sjajnih poena, čak iz zakucavanja i mnogi će biti zapamćeni. Najinteresantnija činjenica je da su na terenu snage odmeravali i studenti i profesori, kao i ostali zaposleni na FIT-u. Bilo je šarenila u pokretima, pa i u rečima, i pitam se kako će izgledati prvi susreti nakon vatrenih utakmica. Moja poruka svima je: “Štedite energiju, za dve nedelje će biti turnir u fudbalu, neka caruje drugarstvo.“

Autor članka: Arijana Katavić