FITblog

Pričali su mi, nisam verovao da je ovoliko dobro. Sinoć sam odlepio kada sam  pogledao. Totalno ludilo od nastupa, mojih ortaka iz klase, Veljka Srzentića (MJ), Sanje Ignjatović, Elene Kostić, Danice Manić i Bratislava Vidanovića, prošle subote na KST maskenbalu.

Apdejt:

Svaka čast!

-Arsenije

Da li se sećate one epizode kada smo svi pre 3,5 godine ponovo skupljali sličice za svetsko prvenstvo u fudbalu? E pa to nikada neću zaboraviti. Sve je bilo tako retro kao u stara dobra vremena iam, iam, iam, neam, neam… E a za poslednju u albumu sve koje ostanu, štos bato. Bliži nam se novo svetsko prvenstvo, I naši prošli, opet ima nade I opet ću da skupljam sličice.

U to ime, a možda I ne baš u to ime pišem sledeće:

…..malo kasnije 2,3 nedelje posle turnira u košarci: TURNIR U MALOM FUDBALU.

Opet smo se okupili u Sportskom centru nadomak našeg Fakulteta da preispitamo sada fudbalske talente.

Zgodno, kako reče neko, 9 ozbiljnih ekipa sa po 5 iskusnih igrača. Tri sata ozbiljnog malog fudbala. Bilo je i atraktivno i živo, na momente agresivno, na momente blago. Bilo je i povređivanja, osvežavanja starih povreda, svega. Juče se moglo u par navrata videti pravo pravcijato ronaldovsko driblanje, ali i profi uklizavanje. Obzirom na nedostatak vremena igralo se do poslednjeg atoma snage – bez ijedne pauze. Igrači su međutim našli šemu za predah – kratkotrajni boravak na golu. Tako je juče mali go postao malo mesto oporavka za sve namučene, iscrpljene fudbalere – FITofudbalere.

Kao nagrade ovog puta najuspešnije ekipe dobile su zlatne, srebrne i bronzane diplome.

Ono što je najbitnije: iza nas je još jedno odlično druženje. A da znate nastaviće se….Plan je da se svake nedelje organizuje turnir iz po nekog sporta.

Dakle poruka za sve: Ne jedite previše za praznike, ne opuštajte stomake i ostale delove tela, budite FIT jer uskoro nastavljamo sa FITOVANJEM – SPORTOVANJEM!!!

Autorka: Milica Vasiljević Blagojević

Poštovani studenti,

ako imate neku zanimljivu priču, tekst, reportažu i to, možete objaviti na blogu

tako što ćete sadržaj poslati na blogadmin@fit.edu.rs

-Arsenije

„Budite zdravi- bavite se sportom“, naslov koji možete, skoro svakodnevno da vidite u časopisima i novinama. „Budite večito mladi, bavite se sportom“, još jedan, veoma prepoznatljiv. U svakom slučaju, ako želite da budete lepi, zgodni, vitalni, izdržljivi, istegljivi, elastični, fantastični… bavite se sportom.

A sad šalu na stranu, bacam se na ozbiljnu priču, ali delimično.

Pripadamo naciji koja kao štanc mašina izbacuje vrhunske sportiste. Hoćete košarkaše,hoćete fudbalere, vaterpoliste, odbojkaše, tenisere, plivače… i one što vešto barataju oružjem? Samo recite, ova zemlja ih ima i svakodnevno ih izvozi u druge krajeve sveta.

I mi na FIT-u se imamo čime pohvaliti. Hoćete studente sa tradicionalne nastave, hoćete one sa internet nastave? Sve puca od sporta i to onog, pravog, profi. Pa odlučismo da ih okupimo na basket turniru. I moram priznati, ostavili su nas bez teksta i daha.

Četrnaest ekipa, po tri ljuta igrača, među kojima i jedna pripadnica nežnijeg pola. E ovde moram zastati. Draga koleginica Vanja, po građi, sitnija od svojih saigrača, igrala je kao zmaj. Oni koji ne poznaju Vanju i njene basket veštine, ostali su u čudu, a za to vreme, Vanja im je punila koš. Još jedan dokaz da žene, bez posebnog truda mogu da onesposobe muškarce i budu dominantne, čak i ako su za dve glave niže. Hehehehehehe!!! Sad sam se našalila. Možda sam nekom povredila ego, ali to mi zaista nije bila namera. Videćete fotke sa mesta okršaja i sve će vam biti jasno. Mlada dama je sa svojom ekipom osvojila drugo mesto, ali, ako pitate mene i još neke prisutne, njena medalja je bila sjajnija od svih drugih. BRAVO VANJA!!!

A medalje su posebna priča. Home made varijanta, ali i u ovom slučaju, profi home made. Naši dragi dizajneri Jovica i Arsenije su uložili, svoje znanje, kreativnost i spretne ruke, a rezultat su unikatne medalje za večnost. Na drugom kraju hodnika, dve kancelarije desno od dizajnera, koleginice Kerolajn, Mica i ja, Arči smo spretnim prstićima baratale sa iglama i koncem i ušivale satenske trake za medalje. Šta reći, osim, FIT porodična manufaktura je i ovog puta dala nezaboravne rezultate. Naši dragi takmičari su mogli da budu ponosni odličjem koje je blještalo na njihovim grudima.

Na fakultetskom turniru, bilo je sjajnih poena, čak iz zakucavanja i mnogi će biti zapamćeni. Najinteresantnija činjenica je da su na terenu snage odmeravali i studenti i profesori, kao i ostali zaposleni na FIT-u. Bilo je šarenila u pokretima, pa i u rečima, i pitam se kako će izgledati prvi susreti nakon vatrenih utakmica. Moja poruka svima je: “Štedite energiju, za dve nedelje će biti turnir u fudbalu, neka caruje drugarstvo.“

Autor članka: Arijana Katavić

FIT: Napred Voša… Miroslav: Napred Voša je sajt posvećen dešavanjima unutar fudbalskog kluba Vojvodina. Prvi sajt koji je podigla sadašnja veb ekipa podignut je u decembru 2003. godine, a nakon što je redizajniran i prebačen na novi domen na pravoslavni božić 2009. godine sajt je preimenovan u Napred Voša: http://www.napredvosa.com Glavni i odgovoni sam urednik sajta i radim sa timom koji broji 5 članova mada sam obavljam uglavnom 90% posla. Ne pamtim kada se desilo da makar jedan član redakcije nije bio prisutan na utakmici Vojvodine, sa kojih inače iz nedelje u nedelju objavljujemo sportske izveštaje u vidu tekstova, video materijala i fotografija, trudeći se da što verodostojnije i slikovitije prikažemo događaje sa terena i konferencija za medije. Naravno, tu su i nedeljne aktivnosti koje podrazumevaju praćenje štampe i obljavljivanje aktuelnih informacija.

FIT: Postavio si internet stranicu fudbalskog kluba Vojvodina. Da li imaš pomoć od nekog ili je sve po principu „uradi sam“? Miroslav: Na žalost pomoć imam jedino od momaka iz veb tima. Svi do jednog imaju svoje poslove i vreme koje izdvajaju za sajt je veoma malo nasprem stvarnih potreba, tako da najveći deo rada pada na mene. Treba napomenuti da putujemo na svaku utakmicu fudbalskog kluba Vojvodina i da sami pokrivamo putne troškove, a uz sve to je i neophodno ulaganje u odgovarajuću vrstu fotoaparata i kamere. FK Vojvodina nam izlazi u susret tek toliko da nas kao izveštače akredituje za utakmice na kojima je to neophodno da se učini i bez sopstvene inicijative bi bilo nezamislivo bilo šta postići na ovom planu.

FIT: Da li ti je pomoglo znanje i iskustvo stečeno na FITu, u realizaciji ovakvog projekta i kako ocenjuješ svoje dosadašnje studije na FITu? Miroslav: Stečeno znanje na FIT-u mi mnogo pomaže, pre svega u tom smislu što me usmerava ka profesionalnijem vizuelnom izražavanju. Moram priznati da su uvek sitnice u pitanju, ali su one neverovatno bitne za dobijanje željenog rezultata. Govoreći iz te pozicije, krivo mi je što se nisam više aktivirao u komunikaciji sa profesorima koji svojim savetima daju odlične smernice studentima da svoje umetničke sposobnosti iskažu na najbolji mogući način. FIT: Ispričaj nam jedan zanimljiv događaj ili anegdotu iz života jednog iskusnog amaterskog foto-reportera Miroslav: Početkom ove godine fudbalsko prvenstvo je zbog smetova bilo odloženo na nedelju dana. Nakon toga je usledilo gostovanje u Kruševcu, čiji superligaški stadion nema atletsku stazu, te su tribine tik uz teren za igru. Iz tog prostora kao fotograf pratim dešavanja na terenu i beležim interesantne situacije. Međutim, pomenutog dana sam, ne svojom voljom, izigravao glinenog goluba, pošto je sa tribina svaki čas pristizala po neka grudva protivničkih navijača. Na sreću, sve su završile tik pokraj “mete” uz duboki uzdah strelaca. Moram da priznam da mi nije bilo prijatno pratiti i izbegavati grudve i istovremeno raditi i paziti na fotografsku opremu kako joj se ne bi nešto nepredviđeno desilo.

FIT: Na kraju, koja je tvoja poruka svim budućim studentima dizajna interaktivnih medija….

Miroslav: Sagledavajući moje dosadašnje studiranje na FIT-u, preporučio bih novijim generacijama da što je više moguće iscrpe znanja koja im nude profesori. Lično sam se ustručavao u mnogim situacijama, plašeći se pre svega da ne postavim neko pitanje zbog kojeg bi se diskreditovao kako u očima profesora, tako i u očima studenata. Međutim, iz sadašnje pozicije vidim koliku sam štetu naneo ovakvim pristupom i u preostalom delu studija ću se truditi da te greške ispravim što je više moguće.