FITblog

… i klikni ovde.

Toliko za ovaj post.

-Arsenije

Pričali su mi, nisam verovao da je ovoliko dobro. Sinoć sam odlepio kada sam  pogledao. Totalno ludilo od nastupa, mojih ortaka iz klase, Veljka Srzentića (MJ), Sanje Ignjatović, Elene Kostić, Danice Manić i Bratislava Vidanovića, prošle subote na KST maskenbalu.

Apdejt:

Svaka čast!

-Arsenije

Kosta Bogdanović vajar, istoričar umetnosti, teoretičar vizuelne kulture, ugledni professor Fakulteta informacionih tehnologija i autor više knjiga iz oblasti vizuelne kulture i istorije umetnosti, predstavlja jedinstvenu pojavu na našoj umetničkoj sceni. Izložba će biti otvorena do 20.decembra 2009.

Slike i tekst: Matija Branković

Poštovani studenti,

ako imate neku zanimljivu priču, tekst, reportažu i to, možete objaviti na blogu

tako što ćete sadržaj poslati na blogadmin@fit.edu.rs

-Arsenije

Poštovani dečaci i devojčice, kao što već znate, juče je odigran prvi Fit basket turnir. Pobednicima su pored simboličnih poklona fakulteta i sponzora turnira, uručene i medalje. E sad, koliko sam ja oslušnuo šuškanje po fakultetu, čuo sam raznorazne komentare u vezi istih. Jedni su mislili da su gumene, drugi su mislili da su čokoladne (…da), treći da su od nekog metala ili lima… Mislim uglavnom su bile mistične na neki mistični način. Jedina i prava istina je da su medalje pravljene od gline, bojene akrilim bojama, rađene od prilike nedelju dana (uglavnom zbog sušenja), glavni majstor bio Jovica, a moja malenkost moralna podrška.

U prilogu možete videti par fotografija koje sam izškljocao (doduše sa telefonom), čisto samo da vidite kako je
proces izgledao.

E da. Želeo bih da spomenem još koleginice Arijanu, Karolinu i Milicu koje su napravile ove divne teget trake.

-Arsenije

U okviru festivala Dis-patch predstavljen je umetnički opus pionira Op-arta Viktora Vazarelija kroz prizmu video radova irskog umetnika Lilevana Pobdžoja i Boba Miloševića iz Srbije (koga smo imali prilike da upoznamo na gostujućem predavanju na FIT-u). Korišćeni su različiti mediji – video projekcije, dizajn svetla, svetlosne skulpture… Izložba se može videti još večeras u galeriji Progres u Knez Mihailovoj.

U prostranoj galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti u Knez Mihailovoj do 18. oktobra možete videti izuzetna dela srpskog slikarstva. Galerija je (osim ponedeljkom i četvrtkom) otvorena do 22h. Čak i ako ne spadate u standardnu galerijsku publiku, iznenadićete se brojem slika koje ćete prepoznati, jer ste ih videli mnogo puta do sada, a možda nikada uživo. Evo prilike.

Ako nastavite još malo prema Kalemegdanu, možete videti magistarsku izložbu Saše Marjanovića u galeriji Fakulteta likovnih umetnosti. Ova izložba je moj favorit. Nema velike gužve, kao na prethodnoj, ni poznatih remek-dela. Sve su slike deo jednog koncepta i jedne emocije, koju ćete lako prepoznati, jer je verno prikazana. Umetnik je izolovao intimnost doma. Večernja svetla i obični prizori nad kojima gotovo nikada ne stignemo da zastanemo. Čak se mogu prepoznati ambalaže cigareta i soka, koje nisu prikazane ružno ili eksplicitno, već taman u dovoljnoj meri da pojačaju utisak realnosti. Kako i sam umetnik priznaje, neke od scena su sećanje na sopstveno detinjstvo i to je zapravo prvo što sam primetio na crtežima. Većina radova ugljenom nosi neki dečji pogled na svet – jednostavan i neopterećen protokom vremena. Izložba pod nazivom „Čovek i njegov prostor“ osmišljena je sa idejom da prikaže čovekov intimni, mentalni prostor.

Nakon nedavno prekinute izložbe u Domu omladine, zapitao sam se da li je poenta bila u umetničkoj izvedbi izložbe, ili u reakciji javnosti i prašini u medijima (koja se lako mogla predvideti s obzirom na karakter izložbe). Odmah da napomenem, biće i laganijih tema od mene kasnije. Ko nije spreman, neka odmah odustane. Ovo su neka moja vidjenja određenih tendencija u plasmanu umetnosti. Nisam hteo da iznosim obojene zaključke, već pitanja na koja svako ko želi može sam da odgovori. Tekst koji sledi namenjen je podjednako i umetnicima i studentima marketinga.

Logično je da umetnost služi marketingu kroz dizajn. A šta kada je obrnuto? Umetnici sve češće koriste marketing kao sredstvo u cilju kreiranja ličnih brendova, koji će na duži rok garantovati dobru prodaju umetničkih dela. A da li su umetnička dela i dalje umetnost, ako imaju svoju ciljnu grupu? I ako koriste sve blagodeti mas medija, isto kao bilo koji proizvod ili usluga koju treba prodati. Da li je za slikare prihvatljivo da krenu stopama kolega muzičara? Osmotrimo primer Biljane Willimon, koja ima kolumnu u dnevnim novinama, TV emisiju isl. Što će reći dosta se medijski eksponira. Olja Ivanjicki je takođe bila veoma prisutna u medijima, s tim što u njenom slučaju ne smemo izgubiti iz vida rad u okviru MEDIALE. Ona je već bila ime i pre izlaska u medije. Na kraju, spomenuću poslednjih dana ponovo veoma aktuelnu Biljanu Cincarević (autorka gore pomenute izložbe). Ona je ujedno otišla najdalje u svojim medijskim nastupima, pa je i najinteresantniji primer za temu koju sam započeo. Dakle, umetnost sa ciljnom grupom?! Umetnost koja svesno koristi moć marketinga za rad stvaranja ličnih brendova umetnika. Umetnik kao brend (stvoren uz pomoć talk-show i reality emisija) i umetničko delo kao roba koja se prodaje pod tim brendom? Da li želite da imate komad takve umetnosti na zidu? Svakako ovakvi primeri menjaju tradicionalno shvatanje reči UMETNOST. Fenomen okretanja umetnika široj publici lako se može odmah osuditi npr kao nesavestan ili nemoralan. Ali ja to ne bih smeo. Demokratija garantuje čoveku da radi šta god i kako god, sve dok to ne ugrožava prava drugih ljudi. Sve se menja, pa i shvatanje reči UMETNOST. Čak će se većina složiti da ovakva umetnost menja stereotip o sterilnom i statičnom pristupu umetnika široj javnosti. Umetnost se konačno pomera iz galerije i ulazi u časopise, TV, internet mrežu… Umetnost šokira, iritira, intrigira… Na kraju, da li je to usluga onim manje aktivnim umetnicima, koji traže pomoć države i koji se večito žale kako se ne može živeti od tog posla? Ili je to spuštanje umetnosti na grane estrade i šoubiznisa? Pitam se: Umetnost na pijedastalu ili umetnost na TV-u? Zašto da ne? I zašto da da?